Izgleda da se uloge i odnosi tradicionalnih i novih medija konstantno menjaju. Ovo je posebno istinito u pogledu pristupa publici. Sledi vežba koju možete organizovati kako bi ukazali na sličnosti i razlike između starih i novih medija, usredsređujući se na igranje uloga, osobe o kojima mediji govore i publici.

Za ovu vežbu će te želeti da napravite tri grupe (najmanje po dve osobe po grupi). Svaka grupa odgovara na niz pitanja koji je dat ispod (grupa 1 – mediji; grupa 2 – osobe; grupa 3 – uloge) i zapisuje odgovore u datim poljima. Odvojite 25 minuta za diskutovanje o pitanjima i zapišite vaše odgovore. Nakon što sve grupe popune polja, možete zajedno diskutovati. Da li se slažete ili ne slažete sa odgovorima? Šta bi ste vi dodali? Da li bi ih sročili drugačije? Kako? Zašto?

Mediji:

1. Na koji su način stari i novi mediji slični i različiti? Objasnite kroz primer.
2. Koja je uloga medija (starih i novih) – prenošenje informacija, kritičko razmišljanje o informacijama, deljenje informacija, stvaranje zajednice, reklamiranje, zagovaranje, podizanje svesti, obrazovanje itd? Objasnite najmanje tri pozivajući se na posebne primere.

Osobe:

1. Ko su osobe o kojima mediji pričaju (političari, poznate ličnosti, obični ljudi itd)?
2. Dajte primer različitih vrsta ljudi koji su zastupljeni u medijima. Navedite što više detalja što je moguće – Čime se bave? Kako izgledaju? Odakle su? Kojeg su roda? Nacionalnost? Socio-ekonomsko stanje? Da li su značajni i zašto? Ko je važniji? Sa kim se vi identifikujete i zašto?

Uloge:

1. Koju ulogu igra publika (primanje informacija, stvaranje informacija, kritičko razmišljanje o informacijama, deljenje informacija, reklamiranje, zagovaranje, podizanje svesti, obrazovanje itd? Objasnite najmanje tri pozivajući se na posebne primere.

Ovaj se deo osvrće na način kako se izrađuje istraživačko izveštavanje i priče i izveštavanje i priče o podizanju svesti. Pored toga, nudi se vežba o korišćenju raznih izvora (on-line istraživanje, video, izveštavanje) u cilju sticanja boljeg razumevanja i potpunijih informacija o određenim pitanjima. Ukratko, cilj je davanje primera kako možemo postati bolje informisani uz istovremeno naglašavanje etičkih pitanja u medijima.

Vežba mapiranja: kritičko čitanje             

U ovoj vežbi ćemo se baviti kritičkim čitanjem informacija i tumačenjem datim u dva članka koji su usredsređeni na maltretiranje vršnjaka u školama.

Maltretiranje u školama je problem koji zabrinjava mnoge roditelje, školske direktore i nastavnike. Pre svega, preti fizičkoj i emotivnoj dobrobiti onih koji su predmet maltretiranja, ali takođe podiže pitanje o uzrocima, tj. fizičkoj i emotivnoj dobrobiti samih osoba koje maltretiraju.

Mediji su takođe bili uključeni u iznošenju problema i podizanju svesti o mnogim aspektima maltretiranja, uključujući fizičko i psihičko nasilje, mentalno zdravlje, obrazovni učinak, institucionalni odgovor itd.

Za ovu vežu se možete podeliti u dve grupe, ali takođe dve osobe mogu da urade ovu vežbu. Jedna osoba/grupa čita članak 1 a druga članak 2.

Članak 1
http://www.kosovotwopointzero.com/article/1445/ngacmimi-ne-shkollat-kosovare-dhe-pergjegjesia-jone

Članak 2
http://www.telegrafi.com/dhuna-ne-shkolla-alarm-per-institucionet-shkollore/

Nakon što pročitate članak, odgovorite na svako od pitanja ispod. Zapišite vaše odgovore.

• Šta je maltretiranje?
• Ko je onaj koji maltretira?
• Ko je maltretiran?
• O čemu je priča? Šta stoji tu?
• Ko „govori“ u priči?
• Da li su izvori pouzdani? Zašto?
• Koje su informacije nove za vas?
• Šta drugo bi ste želeli da znate?
• Na šta vas navode da razmišljate?
• Na šta vas navode da osećate?
• Da li je priča promenila vaš način razmišljanja o maltretiranju?

Nakon što zapišete vaše odgovore obe grupe/osobe vrše poređenje. Prođite kroz svako pitanje/odgovor i diskutuje o načinima na koje su članci isti ili drugačiji.

Na kraju, diskutuje šta ste naučili iz vežbe. Možda napišete blog o vežbi i vašem iskustvu u učenju. Vidi deo XX kako pisati na kritički način.

Vežba mapiranja: Kritičko posmatranje

Pogledajte Behind the Lines (link) produkciju Inovacione laboratorije Kosova (?) o maltretiranju.

Sada možemo dodati sinapsu video snimka.

Prateći iste korake navedene u vežbi za o navedenom, uporedite članke i video odgovorite na ista pitanja:

• Šta je maltretiranje?
• Ko je onaj koji maltretira?
• Ko je maltretiran?
• O čemu je priča? Šta stoji tu?
• Ko „govori“ u priči?
• Da li su izvori pouzdani? Zašto?
• Koje su informacije nove za vas?
• Šta drugo bi ste želeli da znate?
• Na šta vas navode da razmišljate?
• Na šta vas navode da osećate?
• Da li je priča promenila vaš način razmišljanja o maltretiranju?

Sprovedite poređenje:

• Koje oblike ili vrste medija koriste dva izvora (članak i video snimak), tj. članak je iz obe, medijskih kuća koja imaju i štampane i on-line sadržaj, koristi društvene medije, ali se oslanja na proizvod tradicionalnih medija
• Kako je pravo na primanje i prenošenje informacija; pristrasnost i nezavisnost, deo informacija koje su ponuđene i u obliku u kojem su ponuđene (npr. uloga javnosti i podizanje svesti, stvaranje zajedničkog sadržaja, komentari publike, dostupnost u društvenim medijima)
• Uloga tradicionalnih medija i novih medija u informisanju i podizanju svesti – kako su različite ili iste, pozivajući se na članak ili na video snimak
• Šta se dobija praćenjem više izvora? Da li dobijamo bolje razumevanje? Ko ima koristi? Zašto? Ko govori?
• Da li novi mediji menjaju odnos između medija i publike? Diskutujte u primerima.

Veliki deo sprovođenja istraživanja on-line i informacija koje mediji nude (izborne ankete na primer) se oslanja na kvantitativno istraživanje i podatke. Na primer, mediji neprekidno prate način na koji korisnici (publika, javnost) koriste svoje platforme – šta čitaju, šta kupuju, šta dele – i koriste te informacije za generisanje podataka i proizvoda.

Isti podaci pomažu u uobličavanju marketinških strategija, to utiče na način kako medij čini informaciju dostupnom/sugeriše je nama, može oblikovati političke i druge kampanje i kako ciljaju na podršku itd. Stoga, veštine čitanja kvantitativnih podataka su od vrednosti i pomažu u boljem razumevanju kako se informacije proizvode i predstavljaju. Inače, kao publika, mi na nekritički način prihvatamo šta nam je ponuđeno, bez naše mogućnosti da ispitamo informacije koje su predstavljene kao činjenica.

Ispitivanja i izborne ankete se koriste za stvaranje (numeričkih) podataka, koji se obično predstavljaju kroz grafikone i tabele. Intervjui, istraživanje u kancelariji, etnografija, usmene doživljaje itd, se smatraju kvalitativnim metodama i uopšteno su deo analize koja je data u narativnom obliku

Većina medijskog sadržaja se oslanja na istraživanja koja su sprovele posebne medijske organizacije ili istraživanja koja su sprovele organizacije, institucije, instituti, akademije itd. sve one imaju posebne perspektive i mogu predstaviti suprotna tumačenja.

Vežba čitanja podataka:

Pogledajte sledeći dokument:

„Action Document on Violence and Safety in Public Schools in the Municipality of Prishtina“  (Akcioni dokument o nasilju i bezbednosti u javnim školama u opštini Prištini)

http://www.undp.org/content/dam/kosovo/docs/actionpaper/action_papper_alb.pdf (štampani materijal 2)

Možete sprovesti ovu vežbu sami ili sa prijateljem/školskim drugom.

Izaberite koja god želite dva grafikona iz izveštaja i napišite vaš komentar. Sledeće pitanja mogu biti od pomoći:

• Šta se meri? Koja se pitanja postavljaju i kakvi se odgovori daju?
• Koje je pitanje/tema koja se istražuje?
• Koje su istraživačke metode korišćene?
• Šta kažu podaci? Na koji vam način podaci pomažu da razumete pitanje?
• Da li su podaci slični/isti/različiti iz informacija koje ste vi stekli čitanjem članaka u prethodnom delu (II.2)?
• Da li ovi podaci podupiru ili osporavaju tvrdnje koje su navedene u člancima? Navedite primere.