Nastavni plan i program o KPM obezbeđuje resurse za zainteresovane u kritičkom istraživanju, ispitivanju, razmišljanju i pisanju. Cilj je da postanete kritički i nezavisni mislioci, kao i agenti društvenih promena koje želite da vidite.

Pored nekoliko radnih definicija, nastavni plan i program pruža mogućnost ispitivanja i praktične primene lekcija.

Ovde će te pronaći „igre“ i vežbe u kojima se možete angažovati pojedinačno i u grupama.

Vežbe uključuju:

• Igre rečima i asocijacija,
• Vežbe simulacije i čitanja,
• Foto-sesije,
• On-line istraživanje,
• Tumačenje tekstualnih, vizualnih i kvantitativnih izvora i informacija

Kritičko razmišljanje je način razmišljanja koje zahteva identifikaciju opšte ustanovljenih istina i verovanja, kao i stereotipa i predrasuda. Kritičko razmišljanje je proces; zahteva da osoba ponovo razmisli o pretpostavkama i generiše nove perspektive, definicije i shvatanja.

Kroz kritičko razmišljanje prepoznajemo da postoje različiti pristupi u izvođenju navoda, tvrdnji i argumenata i da se različita značenja mogu pripisati istim događajima, pitanjima, podacima, informacijama.

Kao što je rekao John Dewey, američki filozof i reformator obrazovanja, ovo dovodi do takozvane reflektivne misli čime „osnova ili temelj za verovanje se namerno traži i njena adekvatnost za potvrđivanje verovanja [je] ispitana. Samo po sebi je stvarno obrazovno po vrednosti i oblikuje …” (How We Think, 1910: 2).

Prevod teksta sa slike:

Kritičko razmišljanje je intelektualno disciplinovan proces aktivne i vešte konceptualizacije, primene, analize, sinteze i/ili ocenjivanja informacija prikupljenih ili dobijenih posmatranjem, iskustvom, refleksijom, obrazloženjem ili komunikacijom, kao smer za verovanje i aktivnost. U svojem uzornom obliku, zasnovano je na univerzalnim intelektualnim vrednostima koje prevazilaze podele glavnog predmeta:

Jasnoću

Tačnost

Preciznost

Doslednost

Relevantnost

Jasan dokaz

Dobro obrazloženje

Dubinu

Širinu i

Pravičnost.

Izjava Michaela Scrivena i Richard Paula -
predstavljena na 8. Međunarodnoj konferenciji o kritičkom razmišljanju i obrazovnim reformama, leto 1987. god

Ovu igru možete igrati sami ili u grupi. Ako je veća grupa, 8 ili više osoba, možete se podeliti u dve grupe. Alternativno, možete prvu reč uraditi u radionici a nakon toga nastaviti sa drugom ili uraditi vežbu sami.

Medijska grupa: počinje  sa dodavanjem reči koje asociraju na reč „medij“. Na primer, prva osoba kaže „TV“. Sledeća osoba ponavlja prethodnu reč i dodaje sledeću reč u nizu, npr. vesti i tako dalje. Kako bi se asocijacije nastavile, dozvolite pet sekundi za svaku reč u niz. Vidite koliko mnogo reči u nizu može dati grupa. Tokom ovog vremena jedan od vas zapisuje predložene reči.

Grupa razmišljanja: počinje sa dodavanjem reči koje asociraju na reč „razmišljanje“, prvi učesnik kaže: „um“. Sledeća osoba ponavlja prethodnu reč i dodaje sledeću reč u nizu, npr. mozak i tako dalje. Kako bi se asocijacije nastavile, dozvolite pet sekundi za svaku reč u niz. Vidite koliko mnogo reči u nizu može dati grupa. Tokom ovog vremena trener zapisuje reči na tabli sa listovima/beloj tabli.

Na osnovu niza reči, svaka grupa izvodi definiciju za „medij“ i definiciju za „razmišljanje“.

Grupa nakon toga može diskutovati da li su te definicije iste ili se razlikuju od onoga kako su ranije razmišljali o obe. Na koji su način iste ili se razlikuju?

Kako bi pomoglo u diskusiji, može se dati sledeći tabelu sa primerima i dodavanjem drugih definicija.

Mediji

Mediji služe za informisanje, davanje vesti o događajima

Mediji služe za zabavu i aktivnosti u slobodno vreme

Mediji pružaju mogućnost da budem aktivan u mojoj zajednici

Dopuniti

Razmišljanje

Razmišljanje je prirodan deo onoga što nas čini ljudskim bićima

Razmišljanje je nešto šta radimo kada smo sa porodicom, u školi, medijima itd.

Razmišljanje je o postojanju mašte i povezivanja sa ljudima

Dopuniti:

Vežba sa nizom reči je o dobijanju definicija na osnovu postojećih mišljenja koja imamo, tj. kada kažemo „snaga“ uobičajena asocijacija je „muškarac“ ili kada kažemo „istina“ uobičajena asocijacija je „nauka“.

U ovom delu ćemo razmotriti kako se kategorije uklapaju, odnosno, kako razmišljati na drugačiji način. Možete vežbati kroz razmatranje posebnih izraza (reči, koncepata) i pronaći odakle definicija/opšte značenje potiče.

Vežbe ispod daju primer kako kritičko razmišljanje dovodi do identifikacije opšte uspostavljenih istina i stereotipa i proces ponovnog razmišljanja o njima.

Dve kompleta kategorija se bave

1. Rodom, i
2. Naukom, verovanjima i istinama

Možete identifikovati druge komplete nezavisno i održati istu vežbu i za njih.

Ovu vežbu možete sprovesti sami ili u grupnoj radionici. Ako je veća grupa, 6 ili više osoba, možete se podeliti u dve grupe. Alternativno, možete prvu reč uraditi u radionici a nakon toga nastaviti sa drugom ili uraditi vežbu sami.

Učesnici izgovaraju prvu reč koja im padne na pamet kada neko kaže „muškarac“ i šta im pada na pamet kada neko kaže „žena“. Jedna osoba popunjava polja (vidi tabelu ispod) sa odgovorima učesnika.

Takođe, možete izabrati jednu osobu za moderatora. Moderator objašnjava pravila, drži beleške i pomaže učesnicima u uporedbama i diskusiji. Ta osoba je takođe odgovorna za osiguranje da su svi učesnici imali priliku da govore i daju red drugim učesnicima.

Moderator od učesnika zahteva da daju primere koji ilustruju kako različite reči koje im padaju na pamet pripadaju jednoj ili drugoj kategoriji.

Zašto bi neko tvrdio da ove reči spadaju u bilo koju kategoriju?

Da li neko može da iznese primer kada to nije slučaj?

D ali bi bilo moguće da se reči menjaju (ono što je listirano pod „muškarac“ bude navedeno pod „žena“ i suprotno)?

Kako bi neko argumentovao tačnost zamene?

Ovu vežbu možete sprovesti sami ili u grupnoj radionici. Ako je veća grupa, 6 ili više osoba, možete se podeliti u dve grupe. Alternativno, možete prvu reč uraditi u radionici a nakon toga nastaviti sa drugom ili uraditi vežbu sami.

Učesnici izgovaraju prvu reč koja im padne na pamet kada neko kaže „verovanje“, „nauka “ ili „istina. Jedna osoba popunjava polja (vidi tabelu ispod) sa odgovorima učesnika. Možete izneti sve definicije/opise koji vam padnu na pamet.

Takođe, možete izabrati jednu osobu za moderatora. Moderator objašnjava pravila, drži beleške i pomaže učesnicima u uporedbama i diskusiji. Ta osoba je takođe odgovorna za osiguranje da su svi učesnici imali priliku da govore i daju red drugim učesnicima.

Kao grupa nakon toga možete diskutovati o razlikama i sličnostima između tri.

• Po čemu se razlikuju? Zašto?
• Po čemu su iste? Zašto?

Ispod su navedene neke od definicija.

Nauka: intelektualna i praktična aktivnost koja obuhvata sistematsku studiju strukture i ponašanja fizičkog i prirodnog sveta kroz posmatranje i eksperimente.

Verovanje: prihvatanje, poverenje, vera i pouzdanje da je izjava ili nešto stvarno ili realno.

Istina: činjenica ili verovanje koje je prihvaćeno kao istinito.

Primer za razmatranje razlika u objašnjenjima – između teorije kreacionizma i teorije velikog praska – u vezi stvaranja svemira i života na zemlji.

• Da li su ove teorije zasnovane na naučnom znanju ili verovanju?
• Kako izvode svoje istine? Na koji način iznose tvrdnje o istini?

Prezentacija široke vremenske linije svemira prema teoriji velikog praska (big-bang).

Teorija velikog praska – navodi da je svemir stvoren kataklizmičkim događajem i zasnovana je na primećenom (naučnom) širenju svemira, pozadinske kosmičke radijacije, izobiljem elemenata i zakonima fizike.

Prezentacija Adama i Eve kada su pali u nemilost.

Kreacionizam – navodi da je svemir stvoren božanskom intervencijom.

Za vežbu kritičkog čitanja dobijate dva članka, koje će te pročitati i razraditi uz pomoć pitanja koja su vam data.

„Otrovani Romi čekaju na pravdu“ (http://prishtinainsight.com/poisoned-roma-kosovo-await-justice-un-mag/)

„Romi otrovani u kampovima UN-a na Kosovu možda dobiju izvinjenje i obeštećenje“ (http://www.nytimes.com/2016/04/08/world/europe/roma-poisoned-at-un-camps-in-kosovo-may-get-apology-and-compensation.html?_r=0)

Dok čitate, uzimajte beleške o sledećim pitanjima:

• Ko su ljudi u priči i kako se opisuju ljudi?
• Koji su događaji u priči i kako su raspoređeni?
• Korišćeni izvori za članak, tj. intervjuisani ljudi, osobe ili publikacija u kojoj su navedene informacije
• Izneti dokazi, tj. predstavljene informacije, podaci, činjenice
• Iznošenje različitih stavova, tj. šta kažu različiti izvori i dokazi

Postavljanje pitanja

Ključni deo kritičkog razmišljanja i pisanja je naučiti kako identifikovati i razumeti obrazloženje, dokaze, pitanja, tačke gledišta i perspektive u određenom tekstu ili materijalu. Komplet pitanja koji je dat ispod može vam pomoći u identifikovanju svakog od navedenih. Možete odgovoriti na pitanja pojedinačno ili u radu u grupama.

Odgovorite na pitanja ispod oslanjajući se na beleške koje ste uzeli tokom čitanja članka. Zapišite vaše odgovore u tačkama. Odvojite 15 minuta za međusobno savetovanje ako radite u grupama. Takođe nakon toga možete uporediti odgovore.

Za komplet 2 zamislite da vam neko postavlja pitanja o odgovorima koje ste dali na pitanja kompleta 1. Na primer, prvo pitanje glasi: „Kako ste došli do tog zaključka?“. Vi trebate da identifikujete informacije u članku ili drugačije, koje podržavaju vaš zaključak.