Ova vežba ima za cilj da nam pomogne u razumevanju kako se značenje stvara/kodira i kako se dekodira i/ili menja. Navodi na načine na koji se jezik i komunikacija koje dobijamo dele i unapred zamišljene kategorije i značenja.

Od vas se zahteva da zamislite sebe kao jednu publiku koja deli isto shvatanja i značenja, ali i razmotrite šta bi moglo da znači kada ostavimo po strani određena shvatanja i značenja.

Ovu vežbu možete uraditi kroz igru. Potrebne su najmanje tri osobe kako bi igrali igru. Počnite deljenjem u tri grupe. Svakoj grupi/osobi se daje ista lista reči ispod. Ukupno ima 42 reči. Od svake grupe/osobe se zahteva da napravi tri kategorije korišćenjem 12 reči za svaku kategoriju (nemojte ponavljati reči). Poželjno je da napišete svaku reč na posebnom papiru ili samolepljivom papiru i nakon toga ih premeštate kako bi napravili vaše kategorije. Imenujte svaku kategoriju i nakon toga listirajte reči koje ste izabrali.

Nakon što se imenovali i napravili vaše kategorije sa rečima koje ste izabrali, naizmenično delite vaš izbor sa drugim grupama. Objasnite zašto ste izabrali upravo te reči i zašto smatrate da su poklapaju. Diskutuje koji bi mogli biti razlozi zašto ste napravili ove kategorije – koja iskustva, definicije, vrednosti, značenja, osobe su uticale na vaš izbor. Takođe diskutujte da li (kako i zašto) postavljanjem određenih reči zajedno u jednoj kategoriji mi možda ostavljamo druge. Da li mislite da ostavljanje određenih reči (definisanjem kategorija na određeni način) mi istovremeno isključujemo određenu publiku?

Nakon što uradite navedeno, ostanite u istim grupama i sada izvedite dodatnu kategoriju (novu kategoriju za svaku grupu/osobu) ali uzimajući samo šest reči (bilo kojih) sa liste. Izaberite reči za koje mislite da ne idu automatski jedna sa drugom. Kao malopre, naizmenično objasnite vaš izbor.

Kao deo diskusije, pitajte jedni druge šta kategorije koje ste izabrali govore o vama kao publici? Da li pokazuju zajedničko razumevanje jedne starosne grupe, roda itd? da li potvrđuju i/ili osporavaju posebno značenje i kategorije? Koje? Zašto?

Vežba kategorizacije i mapiranja predstavlja mogućnost za vas da identifikujete konceptualne mape koje imate i koje možda uzimate zdravo za gotovo. Isto kao vežba sa slikama u Modulu 3.

Samo da rezimirao i ponovimo neke od ideja kojima smo se bavili. Konceptualne mape se prave od zajedničkih pretpostavki, kulturnih vrednosti i normi. Određene kategorije imaju smisla za nas jer delimo isto značenje koje je u njihovoj osnovi. Zamislite kategorije koje ste grupisali u prethodnoj vežbi i diskusije koje ste imali. Kategorije koje ste grupisali na neki način su deo vaših konceptualnih kapi. Međutim, kao što smo videli do sada, pripadanje određenim kategorijama nije nepromenjivo, kao što nisu ni same kategorije. Na primer, tokom istorije muškarci su identifikovani radom van kuće, a žene sa radom u kući i staranjem o deci.

Fotografija, preuzeta iz članka u The Economist, “Who’s Your Daddy” (Ko je tvoj tata) se odnosi na trend u SAD-u, gde sve više muškaraca ostaje kod kuće kako bi bili očevi u domu. U ovom slučaju časopis izveštava o novonastaloj društvenoj realnosti u SAD-u. Istovremeno, prikazivanjem ovih slika i pisanjem o temi, priča doprinosi diskusiji o novim trendovima u roditeljstvu i značaju muževnosti. Primer pokazuje menjanje asocijacije na roditeljstvo.

Mediji takođe izgrađuju slične koncepcije, tojest, mediji se oslanjaju na naše zajedničke i pretpostavljene konceptualne mape kako bi preneli poruku. Pored toga, mediji na snažan način oblikuju naše konceptualne mape. Trener objašnjava da samo uspostavljanjem određenih vrsta veza (kategorija, značenja) mediji, a i mi kao publika, osnažujemo određeno značenje.

Ispod je link za članak koji je parodija o mnogim pisanjima o proputovanjima koje su napisali strani posetioci i novinari na Kosovu. Kao što pokazuje Markuov članak, većina ovog pisanja se oslanja na stereotipe, generalizaciju i malo konteksutalizacije. Značenja koja se pripisuju Kosovu, u člancima koje ismejava Marku, nastavljaju da se pozivaju na sukob i rat, međuetničke tenzije, uputstva za radničku klasu, generalizaciju o uverenjima i kulturnim vrednostima ljudi, ako i naglasak na ruralno-urbane razlike. Fotografije, takođe skoro uvek sadrže jednu sliku mesta sa kulturnom baštinom, jednu sliku specijaliteta domaće kuhinje i jednu sa grupom ljudi. Veoma često ove vrste članaka predstavljaju površnu predstavku o socijalnoj realnosti koja je mnogo više složena.

http://prishtinainsight.com/small-kosovo-shakes-off-ghosts-past-one-macchiato-time-mag/

Međutim, kao što pokazuje i primer iz The Economist, mediji mogu da naprave nove vrste veza i utiču na naše norme i vrednosti, time su veoma moćna sila u socijalnim promenama. Članak pokazuje kako velike promene (većinom ekonomske) čine ranije retku praksu (muškarci su oni koji nude primarnu negu) mogućom i kakva je međusobna interakcija ovih većih promena sa socijalnim normama.

Mediji se takođe mogu koristiti za promovisanje određenih pitanja, podizanje svesti i osnaživanje građana. Sledeći video zapis je primer NVO-a sa sedištem u Prizrenu (Kosovo), Ec Ma Ndryshe, koja je uspostavila on-line platformu (mahalla.info) za građane za poboljšanje životne sredine u njihovim naseljima. Ovo je primer kako se društveni mediji koriste za angažovanje publike.

Razmišljajte o publici, konceptualnim mapama i medijima kao deo procesa koji nije linearan, nego je više proces u kojem jedan uobličava drugog.

¹ http://www.economist.com/blogs/democracyinamerica/2014/06/parenting

Za ovo, pročitajte članak Promoting Positive Fatherhood in Kosovo (Promovisanje pozitivnog očinstva na Kosovu): http://archive.kosovotwopointzero.com/article/2139/promovimi-i-atesise-pozitive-ne-kosove

Ovo istraživanje možete sprovesti sami ili u grupama. Ako će te raditi u grupama, podelite se u tri grupe. Svaka grupa će pročitati isti članak ali odgovarati na drugačija pitanja ispod.

Nakon što pročitate članak diskutujte između sebe i odgovorite na sledeća pitanja. Zapišite vaše odgovore. Nakon što završite, naizmenično podelite sa drugima vaše odgovore i diskutujte međusobno.

Pitanja za grupu 1:                                                               

• Koje su pretpostavke o publici napravljene u članku?
• Na koja „zajednička značenja“ se oslanja?

Pitanja za grupu 2:

• Da li mislite da li članak može promeniti mišljenje ljudi o pitanju?
• Da li mislite da ljudi iz različitih starosnih grupa, rodova, socijalnog stanja (grada, sela, zaposleni, nezaposleni, obrazovani, neobrazovani itd) imaju različite stavove o pitanju? Koji su to stavovi?

Pitanja za grupu 3:

• Da li ste diskutovali o pitanju sa vašim prijateljima?
• Da li ste diskutovali o pitanju sa vašim roditeljima?
• Koje promene u ulogama rodova st vi primetili u vašoj porodici, zajednici i širem društvenom kontekstu?

Diskusija

Nakon okončanja vežbe možete se nadovezati na sledeće za dodatnu diskusiju.

Vežba ima za cilj da kod učesnika izvede sledeće:

• Pitanja inkluzije i isključenja u izveštavanju medija – ko je zastupljen i obično predstavlja društvo kao celinu; glasovi koji su isključeni
• Različita čitanja koja pričama dodeljuju publike na osnovu društvenog položaja (rod, klasa, nacionalnost) – publika daje značenje pričama
• Diskutovanje kako mediji pomažu u oblikovanju društvene realnosti predstavljanjem pitanja na određeni način
• Dalja pomoć učesnicima u razumevanju da vežba povezivanja reči pokazuje značaj kulture (kako oblikuje značenja koja mi stvaramo) i kako značenja nisu homogena

„Zajednička značenja“ su zajedničko u određenim grupama i mogu se razlikovati unutar društva. Ove razlike se odražavaju kroz rod, klasu i etničke odnose. Članak „Whose Your Daddy“ oslikava belu profesionalnu porodicu srednje klase. Trend koji se u članku opisuje govori o promenjenim ulogama rodova, koji se ne mogu pronaći jednako u celom američkom društvu. Na primer, porodice sa jednim izvorom prihoda, porodice iz radničke klase, tradicionalne porodice i marginalizovane grupe zbog rase i nacionalnosti, nisu obuhvaćene u članku. Slično, članak „Promoting Positive Fatherhood in Kosovo“ govori o profesionalnim muškarcima u urbanom okruženju Kosova i porodice sa dva izvora prihoda.

Primeri koji su korišćeni u modulu nije nužno da predstavljaju matične koncepte inkluzije i različitosti. Umesto identifikovanja marginalizovane grupe, i dodavanja iste, primeri imaju za cilj identifikovanje norme i kroz tu normu diskutovanje o pitanjima inkluzije, isključenja i različitosti. Dakle, umesto odgovaranja na roditeljstvo kroz tradicionalnu debatu  „žene kao starateljke i profesionalke“, primer pokazuje da je debata mnogo složenija.

Nakon završetka vežbe povezivanja reči i čitanja diskusija u prethodnom delo, u ovom delu će te se baviti kritičkim čitanjem on-line članka. Ova vežba je slična onoj koji ste radili na početku ovog nastavnog plana i programa ali sada imate malo više alata za kritičko čitanje  i diskusiju koje možete upotrebiti.

Ovu vežbu možete uraditi sprovesti sami ili u grupama. Ako će te raditi u grupama, podelite se u tri grupe. Svaka grupa će pročitati isti članak ali odgovarati na drugačija pitanja ispod.

Nakon što pročitate članak diskutujte između sebe i odgovorite na sledeća pitanja. Zapišite vaše odgovore. Nakon što završite, naizmenično podelite sa drugima vaše odgovore i diskutujte međusobno.

Pročitajte članak BBC-a How Islamic State extremists use social media to recruit (Kako ekstremisti Islamske države koriste društvene medije za regrutaciju)

http://www.bbc.co.uk/newsbeat/article/31574846/how-islamic-state-extremists-use-social-media-to-recruit

Za članak zasnovan na istraživanju možete da proverite: http://scholarcommons.usf.edu/cgi/viewcontent.cgi?article=1004&context=mca

Dok čitate, uzimajte beleške i sledećim pitanjima:

• Ko su ljudi u priči i kako se opisuju ljudi?
• Koji su događaji u priči i kako su raspoređeni?
• Korišćeni izvori za članak, tj. intervjuisani ljudi, osobe ili publikacija u kojoj su navedene informacije
• Izneti dokazi, tj. predstavljene informacije, podaci, činjenice
• Iznošenje različitih stavova, tj. šta kažu različiti izvori i dokazi

Pitanja za grupu 1:

• Koje su pretpostavke o publici napravljene u članku?
• Na koja „zajednička značenja“ se oslanja?

Pitanja za grupu 2:

• Da li mislite da li članak može promeniti mišljenje ljudi o pitanju?
• Da li mislite da ljudi iz različitih starosnih grupa, rodova, socijalnog stanja (grada, sela, zaposleni, nezaposleni, obrazovani, neobrazovani itd) imaju različite stavove o pitanju? Koji su to stavovi?

Pitanja za grupu 3:

• Da li ste diskutovali o pitanju sa vašim prijateljima?
• Da li ste diskutovali o pitanju sa vašim roditeljima?
• Koje promene u ulogama rodova st vi primetili u vašoj porodici, zajednici i širem društvenom kontekstu?