IV. 2.Konceptualne mape – diskusija i primeri
Vežba kategorizacije i mapiranja predstavlja mogućnost za vas da identifikujete konceptualne mape koje imate i koje možda uzimate zdravo za gotovo. Isto kao vežba sa slikama u Modulu 3.
Samo da rezimirao i ponovimo neke od ideja kojima smo se bavili. Konceptualne mape se prave od zajedničkih pretpostavki, kulturnih vrednosti i normi. Određene kategorije imaju smisla za nas jer delimo isto značenje koje je u njihovoj osnovi. Zamislite kategorije koje ste grupisali u prethodnoj vežbi i diskusije koje ste imali. Kategorije koje ste grupisali na neki način su deo vaših konceptualnih kapi. Međutim, kao što smo videli do sada, pripadanje određenim kategorijama nije nepromenjivo, kao što nisu ni same kategorije. Na primer, tokom istorije muškarci su identifikovani radom van kuće, a žene sa radom u kući i staranjem o deci.
Fotografija, preuzeta iz članka u The Economist, “Who’s Your Daddy” (Ko je tvoj tata) se odnosi na trend u SAD-u, gde sve više muškaraca ostaje kod kuće kako bi bili očevi u domu. U ovom slučaju časopis izveštava o novonastaloj društvenoj realnosti u SAD-u. Istovremeno, prikazivanjem ovih slika i pisanjem o temi, priča doprinosi diskusiji o novim trendovima u roditeljstvu i značaju muževnosti. Primer pokazuje menjanje asocijacije na roditeljstvo.
Mediji takođe izgrađuju slične koncepcije, tojest, mediji se oslanjaju na naše zajedničke i pretpostavljene konceptualne mape kako bi preneli poruku. Pored toga, mediji na snažan način oblikuju naše konceptualne mape. Trener objašnjava da samo uspostavljanjem određenih vrsta veza (kategorija, značenja) mediji, a i mi kao publika, osnažujemo određeno značenje.
Ispod je link za članak koji je parodija o mnogim pisanjima o proputovanjima koje su napisali strani posetioci i novinari na Kosovu. Kao što pokazuje Markuov članak, većina ovog pisanja se oslanja na stereotipe, generalizaciju i malo konteksutalizacije. Značenja koja se pripisuju Kosovu, u člancima koje ismejava Marku, nastavljaju da se pozivaju na sukob i rat, međuetničke tenzije, uputstva za radničku klasu, generalizaciju o uverenjima i kulturnim vrednostima ljudi, ako i naglasak na ruralno-urbane razlike. Fotografije, takođe skoro uvek sadrže jednu sliku mesta sa kulturnom baštinom, jednu sliku specijaliteta domaće kuhinje i jednu sa grupom ljudi. Veoma često ove vrste članaka predstavljaju površnu predstavku o socijalnoj realnosti koja je mnogo više složena.
http://prishtinainsight.com/small-kosovo-shakes-off-ghosts-past-one-macchiato-time-mag/
Međutim, kao što pokazuje i primer iz The Economist, mediji mogu da naprave nove vrste veza i utiču na naše norme i vrednosti, time su veoma moćna sila u socijalnim promenama. Članak pokazuje kako velike promene (većinom ekonomske) čine ranije retku praksu (muškarci su oni koji nude primarnu negu) mogućom i kakva je međusobna interakcija ovih većih promena sa socijalnim normama.
Mediji se takođe mogu koristiti za promovisanje određenih pitanja, podizanje svesti i osnaživanje građana. Sledeći video zapis je primer NVO-a sa sedištem u Prizrenu (Kosovo), Ec Ma Ndryshe, koja je uspostavila on-line platformu (mahalla.info) za građane za poboljšanje životne sredine u njihovim naseljima. Ovo je primer kako se društveni mediji koriste za angažovanje publike.
Razmišljajte o publici, konceptualnim mapama i medijima kao deo procesa koji nije linearan, nego je više proces u kojem jedan uobličava drugog.
1 http://www.economist.com/blogs/democracyinamerica/2014/06/parenting